Годишњица Николе Чупића

326 · ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ

горцима неколико кеса новаца. Та сума веома је поколебала њихову хришћанску побожност, и 24 човека дођу ноћу к патријарху, и јаве му да ће да га предаду Турцима. Знајући да ће ови нечовечни издајници то и учинити, одвраћао их је испрва пастирским речима и претио им проклеством. Кад је то било узалуд несрећни овај архијереј извади животворећи крст и падши на колена пред својом духовном децом горким сузама молио их је да му поштеде бедни живот. Кад и то није могло умекшати суровост ових хришћана, кад ни сузе, ни молбе, ни крст нису помогли, да им све своје новце — 54 дуката, те тако сачува свој живот те ноћи. Сутра дан побегне у Приморје у Маине, п ту се сакрије у дому једне удовице, те га гониоци који су пошли за њим у потеру не нађу.

Овај и други примери од прошле године дали су повода кнезу да подозрева и да се чува. За то је наређено да се неколико пудова праха што је било у кесама под собом где је он живео пренесе у један као магацин удаљен од манастира, и да се тамо постави стража од 8 Славонаца у чију се верност није могао сумњати. Тога истог дана ноћу у 1 час по по ноћи стражар опази једног човека где се приближује том месту где је био прах. Он га запита ко је, а овај му одговори да је Црногорац и иде дома на Цетиње. Стражар га позове к себи неколико пута и попрети да ће пуцати ако не дође, али овај побегне у страну, онај опали два метка но узалуд.

25-02 септ. добивено је писмо од брђанског војводе _ Илије Дрекаловића да Турци због изгледа на рат не ће да пусте заробљене Хришћане па откуп. Да би се охрабрили хришћани саветује да се овлада каквим градом у у околини.

96-02 септ. дође један млет. бегунац на Цетиње. Ка ко је он тужен да је покрао новце и неке ствари од свог старешине, кнез нареди да се затвори, да не би и други