Годишњица Николе Чупића

|

И РУТ,

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ 327

тако исто у напред чинили надајући се наћи сигурно убежиште у Црној Гори. Изнашавши све украдене ствари, које су већ биле продане, отправи га у Котор, под условом да му се поштеди живот, и ако војнички бегунац“ за оваке ствари потпуно заслужује смрт.

27-0г сеат. дођу на Цетиње три становника из Кастел Новог и са свим војним оружјем ступе у службу.

28-0ог седт. Михаило Христовић родом Црногорац из Црмпичке нахије, млетачки сержан, дође да ступи у службу. Он је био у млетачкој служби више од 20 година и служећи на лађама путовао је по многим земљама. Тиме се у њему изгладила она суровост његових земљака и постао је као и други пристојни људи. У млет. служби дотерао је до сержана, а кад је чуо да је дошао на Цетиње кнез, остави млет. службу и дође на Цетиње да би у биткама које су биле у изгледу показао своју верност к руском двору.

90-02 септ. Како нису до сад били тако сјајни успеси турског оружја као што се отоманска порта надала у почетку овог рата, то суседни Турци нису до сад чинили никаквих припрема за напад на Црну Гору. Мали број њихов у Арбанији и Херцеговини чини им се недовољан за то, а Бошњаци се брину о својој невољи, јер се од њих тражи војска против Руса. При таком стању кнез се неуморно старао да оближње и удаљеније хришћане, Арбанасе и Херцеговце склони да узму оружје против Турака, и обећавао им заштиту и помоћ руског двора. Ова обећања хришћани су радо примили и обећавали верност руској царици, али жестоке казне и варварства Турака за најмање подозрење задржавала су их ед устанка. Не видећи у Црној Гори толико силе колико је било нужно да их заштити и помогне, нису могли ставити на коцку свој и својих породица живот. Сем тога Црногорци и поред свију строгих забрана од стране кнеза проду-