Годишњица Николе Чупића

РЦ РА

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ

329

ницима послан је и онај војник што је уапшен због оних сумњивих прашкова. И ако су га његови другови тужили да је убио једног војника у Далмацији, кнез се задовољи што је његов покушај за времена откривен и опрости му, задовољивши се презрењем какво заслужује овај мрски у хришћанству поступак. Ово шиљање војника учињено је по претходном споразуму са которским провидуром. 1-02 октобра. При преласку кнежевом из Италије у Црну Гору поведено је из Семигамије око 20 Славонаца. (Словенаца 2) млетачких поданика, који су после ступили у руску службу, да би, ако устреба, могли бити употребљени за морске лађе, чимесу сеони већ од неколико година бавили, и по доласку у Црну Гору изгледало је да не ће бити нужде држати их. Али на сам дан доласка приметило се код Црногораца толико самовоље и неуредности, да су без икаква стида за истоваривање и пренос праха и олова тражили новчану награду. Па и ако су за то добро били награђени опет је пренос ишао врло споро и без икаква реда, да је прах и олово на многим местима по путу разбацан, и тамо по 10 дана лежао, и на послетку неколико кеса и бурића са прахом и неколико комада олова покрадено је при преносу. И ако је кнез опростио једном код кога је нашао украдени прах, опет остали нису се јавили нити донели што су покрали. | Овај бешчасни поступак открио је доцније и друге рђаве особине Црногораца као лукавства, преваре и претерану лакомост на новац (храна је готово тројном ценом купованај, непостојанство, лакомисленост и међусобну мржњу. Све ово дало је повода да се посумња у њихову привидну верност, и да им се са свим повери, те кнез задржа ове Словенце и даље при себи. Исто тако и граф Војиновић, који је био одређен да се врати у Италију да извести графа Александра Григоровића Орлова о