Годишњица Николе Чупића

338 ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ

представи му какву је строгу казну заслужио својим дрским поступцима, и да је он за своју кривицу праведно по закону заслужио смрт, и да је он од тога поштеђен; напомену како га је избавио од разјареног народа да га не обеси, и сад га пушта на слободу, и за све те милости тражи од њега верности и преданости. Степан Мали признајући своју кривицу и благодарећи за опроштај и милост клео се да ће радо дати свој живот где му се само прилика укаже.

У 7 часова дозове кнез једног тамошњег калуђера, кога је ваљало узети собом да покаже пут к морској обали, и јави му да он одлази, а да Степан Мали остаје у Црној Гори као начелник, али с том наредбом да никако не сме притешњавати митрополита Саву. Уједно му је наређено да о том никоме ништа не говори да о том не би што дознали шпијуни.

У 8'/, часова нареди кнез штабним и вишим официрима да се спреме на пут, и да због далеког п веома тешког пута узму собом само најнужније ствари, да им не би пртљаг сметао. Међу тим је спремљена била вечера која је трајала само '/ часа а после је сваки похитао да свеже неколике преобуке и друге нужне ситнице. И ако се ово радило са највећом предострожношћу, опет је митрополит Сава ово дознао преко својих шпијуна м очекивао је шта ће бити у својој соби без свеће не го-

ворећи ни с ким ни речи.

Равно у 10 часова је требало изићи, и то по један. Страже су биле све скинуте а у свима собама пи ходницима погашене су свеће да се не биу мраку видели који су излазили.

Сви су Словаци били спремни. Калуђер који је требао да покаже пут био је доле, а на вратима мана-