Годишњица Николе Чупића

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ 329

стирским Степан Мали кога су водиза два официра и који је такође до обале требао да иде. И ако је то све рађено у највећој тишини опет се видео у мраку омањи број Црногораца који су ходали тамо амо и све то мирно гледали. Сви су се служитељи и други скупили на једном месту, а одмах за тим изишао је и кнез и пошао право нимало не задржавајући се. Манастир Стањевићи лежи више од 200 сажења (око 430 м), и силазило се по стрменитом камену. Ноћ је била веома тамна и није било никаква пута; густа магла покривала је брда, а киша је још више отешчавала путовање. Сваки час се могло пасти у дубоке провалије и на месту остати мртав. а трновити жбунови за које се у мраку сваки хватао да не падне, а ако падне дочекало га је оштро камење. Овај тешки пут све је измучио и до крајности ислабио, али страх и очајање давали су снагу да би се још за ноћи дошло до обале. Болешљиви патријарх умало није умро на овом путу. Пет часова трајао је пут с камена на камен, док на послетку не изиђосмо на грбаљско поље. Преко тог каловитог поља ишло се још три часа и газила се два пут река, и у зору стигнемо боси к обали. Овај је пут трајао 8 часова и ако је и био скопчан са највећом опасношћу, опет је провиђење све сачувало и сретно смо га прешли.

11-02 Окт. у 6 часова јутра дође к брегу кнез иту га је чекао омањи чамац, и он се са неколика официра одмах превезе на брод који је у заливу стајао. Другим чамцем превезу се и остали. Граф Војиновић остао је на брегу, и обећавши Црногорцима да ће се они скоро опет вратити постави им Степана Малог за начелника, чиме су они били врло задовољни, а Ст. Мали узевши озбиљну

позитуру заповедника, одмах се врати с њимз у орда. —