Годишњица Николе Чупића

350) . ДР ЈОСИФ ПАНЧИЋ

припознавање његовоме раду; а служба му и у

напредак остаје на науци, на књизи, у школи !

Сад се тек испунише радошћу Јестаственички кабинети у Великој Школи, и Ботаничка башта на Дунаву. Сад се тек потпунце развесели сва српска земља : омладина, тице, рибе, биљке, дрвеће, и цвеће — свако својим језиком, свако својим гласом, запеваше:

— Слава науци што обасја весељену !

— Слава научнику што ужиже лучу науци!

= Слава Краљу који, одликовањем научника. прославља науку и овековечава краљевско име!

Слава! Слава! Слава!“

И збиља је Панчић и као саветник, остављен да предаје ботанику, и да управља кабинетом и ботаничком баштом, која је такође његов створ.

На катедри је остао до 21 јуна 1887, а каби-

нетом и баштом управљао је до своје смрти. Године 1886, новембра 1, изашао је закон о Српској Краљевској Академији Наука. И Панчић је, 5 априла 1887, постављен за председника тој младој Академији.

Имаће пет до шест година, како је Панчић почео осећати да га загушује сипња: он, који се је, без умора, пео на Ртањ, на Копаоник, на Дурмитор, и Рило, почео је заморавати се идући уза степенице у Великој Школи. Уз ту немоћ, јави му се и лупање срца па, најпосле, снађе га несаница и нејело.