Годишњица Николе Чупића

ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХЈХ. ВЕКУ 19

се олносе на обележавање граница између трију сила и на установе које су обећане Пољацима потписала је Русија један са Аустријом, други са Пруском. Трећи уговор који су потписале све три силе односи се на слободну варош Кракову (Торн је био последњом одлуком уступљен Пруској). Све главне диспозиције из тих уговора пренесене су од речи до речи у Финални Акат Бечког Конгреса од О-ог јуна 1915-те год. Одредбе које се односе на наш предмет ове су:

» Чл. 1. Војводина Варшавска, изузев провинције и округе за које је друкчије наређеноу чланцима што следују!, придаје се руској царевини. Она ће бити спојена на свагда са царевином руском; цар свију Руса и његови наследници владаће њоме на вечита времена. Његово Царско Величанство задржава себи право да да тој држави, која ће имати посебиту управу, унутарње проширење које за добро нађе. Са својим другим титулама цар ће носити назив украљ пољски“, сходно уобичајеном и освештаном протоколу за друге титуле које му припадају са осталим његовим земљама.

„Пољаци, поданици руски, аустријски и пруски добиће народно представништво и установе сагласне са политичком егзистенцијом коју свака влада чији су они поданици нађе за потребно да им подари.“

» Чл. 6. Варош Кракова са земљиштем које јој припада проглашава се на вечита времена слободном, независном и најстрожије неутралном, и ставља се под заштиту Русије, Аустрије и Пруске,“

» Чл. 9. Руски, аустријски и пруски дворови се обавезују да поштују и да бране свагда неутралност слободне вароши Кракове и њезиног земљишта; никаква војена сила неће моћи да ступи на то земљиште ни под каквим изговором.

6" Ри ву чланци: 20, 309, 19 ги 50.