Годишњица Николе Чупића

90 7 пољско ПИТАЊЕ У ХЛХ. ВЕКУ

„На против подразумева се и изрично се наређује, да у слободној вароши Кракови и на њезином земљишту неће моћи добити прибежишта ни заштите ниједан бегунац, дезертер или иначе особа коју траже судови и која је поданик једне од горепоменутих узвишених сила; кад надлежне власти затраже издавање таквих особа, оне ће бити издане без одлагања. под добром. стражом, Зи варима који ће их примити на граници.“

» Чл. 10. Одредбе о уставу слободне вароши Кракове, · о њезиној Академији и њезиној Епископији, које се налазе у чл. 79, 159, 169 и 17" придоданог уговора-што се односи иа. Кракову, имаће исту снагу као да су исписане од речи до речи у овом уговору.“ 2

Чл. 6, 99 и 107 Финалнога Акта Бечког Конгреса одређују да ће Кракова бити слободна независна и вечито неутрална варош; они јој сем тога дају устав који су споразумно саставиле Аустрија, Пруска и Русија. Те одредбе, као и све друге у Финалном Акту, стављене су под гаранцију осам сила потписница тог акта (Аустрија, Велика Британија, Пруска, Португалија, Русија, Францеска, Шведска и Шпанија). Сем тога права Кракове стављена су под колективну заштиту трију сила к је су поделиле Пољску. У својој прокламацији управљеној на Пољаке цар Александар је давао овакву изјаву односно Кракове: „На наш захтев је усвојена идеја да Кракова буде слободна и неутрална варош, те да се на тај начин поравнају носугласице што су се подигле биле око ње. Стављена под заштиту три силе ослободитељке, Кракова ће уживати срећу и мир посветив се искључиво вештинама, наукама, трговини и индустрији. Кракова ће бити као један монуменат политичке великодушности, која је унела такве слободе у ону варош у којој почива пепео