Годишњица Николе Чупића

26 ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХЛХ. ВЕКУ

у Финални Акат Бечког Конгреса значи одузети сваку важност том последњем акту. Јер све одредбе које садржи тај Финални Акат, и које су добиле потписе осам главних вила учесница у Бечком Конгресу, биле су најпре расправљане међу силама непосредно заинтересованим, којима, је се према потреби придавала као посредница и друга која незаинтересована сила. Све те одредбе су за тим унесене у посебичне уговоре, закључене између сила које су водиле о њима преговоре, па су најзад скупљене у један општи акат баш зато да споје, као што вели преамбил тог акта, »у једну општу трансакцију разне ресултате њихових преговарања, те да им тако даду узајамну ратификацију“. И ако су тужбе против начина на који је Кракова употребила своју слободу биле основане у извесној мери, опет оне не оправдавају поступак трију сила. Мала република пољска није ту била једина у питању, и обавезе које су везивале силе њезине заштитнице према осталим силама потписницама Бечког уговора нису могле бити нарушене њезиним делима.

Краковска република је била врло мала и врло слаба, те да је могла озбиљно забринути своје три моћне заштитнице. Опасност која је претила од ње одржању реда у трима суседним државама није извесно могла. да се узме као један од случајева самоодбране који ослобођавају од свију међународних обавеза. Ето зато је велики Францески беседник и државник, Тиер, имао права да каже, кад је се повела дискусија о адреси у скупштини Францеској (1847. год.) да треба придати велику важност том догађају, као једном рђавом примеру, који може за собом да повуче друге повреде, који лишава мале државе сваке сигурности и одузима сваку важност гаранцијама даним у међународним уговорима. 7