Годишњица Николе Чупића

98 ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХЛХ. ВЕКУ

пр

очувана у јавним актима, звања државна поверена само . Пољацима, слобода трговине и пловидбе, олакшање комуникација са осталим деловима старе Пољске који су остали под туђом управом, ваша гародна војска, сва потребна средства за усавршавање закона и слободпо ширење просвете у вашој земљи: ето то су добра која ћете уживати под нашом владом и под владом наших наследника, и која ћете оставити у наслеђе вашим потомцима. Ваша нова држава зваће се пољском краљевином, именом тако жудно жељеним, које је народ пољски тако дуго тражио и за које је пролио толико крви и поднео толико жртава.“ 1)

Но наде цара Александра нису се оствариле. Тако рећи одмах сутра дан по потпису Бечког уговора и по октроисању устава пољској краљевини, међу Пољацима _је отпочело јако врење. Узроци незадовољству пољске народности били су разни: немогућност да се испуне сва сјајна обећања, која је цар олако учинио Пољацима не рачунајући на отпор који ће изазвати у Русији њихово извршење; бруталан карактер великог кнеза Константина, царевог намесника у Пољској; религиозна разлика између Руса и Пољака; и нарочито природна жеља једног народа, великог својом прошлошћу, да преобрати своју полу-независност у потпуну независност. Под таквим околностима устав пољски морао је да претрпи још за живота Александрова неке измене, а Сабор који је требао да буде сазиван сваке друге године, састао је се свега четири пута од 1815. до 1830.

Јулијска револуција од 1830 год. изазвала је устанички покрет у Пољској као и у свим другим земљама

1, Апсеђеге. Ге Сопстез де Уулеппе еј Јез (гашез ди 1815 св Ш стр. 1224, ;

У збирци Анжберговој ова је прокламација царева као и сви други документи, штампани на Француском језику. |