Годишњица Николе Чупића

318 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ БСТЕТИКЕ

и племенето, да га издигне и држи изнад обичних земаљских брига и ситних интереса, да га опије и влада њиме била је увек и свуда под небом велика. За то је она у обредима свих људских религија вазда заузимала важно место, и за то су сви реформатори религија, од Зороастра и Буде до Лутера, много полагали на песму. У храмовима еврејског народа, поред молитава, читања, и тумачења Мојсејевих и пророчанских књига, певани су псалми и химне у славу Јехве и његове величине. Хришћанство је избило из религије Мојсејеве па је задржало с многим обредима и обичаје његове цркве. Између осталог задржало је и песму у својим храмовима.

Тако у најстаријим службама хришћанске цркве које традиција веже за име апостола Јакова и евангелиста Марка а које су, као што је позитивно доказано, старије од ТУ Века, заузимало је велико место певање псалама, старозаветних химана и песама у духу хришћанском (2дог плугоротахоа). И псалми и старозаветне химне употребљене у црквама хришћанским, у првим вековима, биле су оне исте што су се певале у храмовима еврејским.

Од старозаветних химана зна се да су преТу-тога Века биле у употреби црквеној, између других ове: Песма Мојсејева на обалама Црвеног мора што почиње »Пјеваћу Господа јер се славно прослави, коња и коњика врже у море«.: Џесма Мојсејева што почиње «Слушај небо, говорићу, и земља нека чује говор уста мојих». Песма Ане мајке Самујилове.“ Песма пророка Јоне «давапих у невољи својој ка Господу“.- Молитва пророка Авакума „Господе чух ријеч твоју и уплаших се итд.“

Излазак 15—1—19. Девтерон 32.

[. књига о Царев. Пророк Јоне 3. Пророк Авакум 3.

по њ- с о» ом