Годишњица Николе Чупића

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 319

а о ==ињ Молитва три Данилова друга. Песма «Свјат, свјат, свјат“ и »Слава ва вишњих Богу».

Од песама спеваних у духу нове, Христове, науке зпа се за само неколике које су пре ГУ-тог Века биле употребљене у служби цркве, у ред којих долази „Слава оцу и сину» ; песма Богородичина „Величит душа моја“ и песме (молитве) Симеона и Захарије из Лукина јеванђеља.

Доцнији урелитељи црквених служаба, Јован Златоуст, Велики Василије и Јован Дамаскин, изместили су те старозаветне песме, које наведох, из служаба недељних и метнули их у јутарње службе великих поста; а песма Симеонова пева се увек на вечерњим службама.

Но кад је говор о певању песама нових у цркви, у стара времена хришћанска карочито до Јована Златоустог, треба знати да у том погледу није било јединства међу црквама. Шта ће се и какве ће се песме певати у црквама, зависило је од епископа; и у цркви на једном крају света певане су једне а у црквама на другом крају друге песме. Много је зависило од учености и гласа песника да се његова песма натури што већем броју цркава.

У црквама је цео народ певао, па ко је имао какву песму своју, он ју је ако му је годило, певао за свој рачун и на свој глас не осврћући се на то колико је његово певање у складу с певањем остале побожне публике. У такој слободи лако је било да у цркву Христову уђу песме садржине нехришћанске и недоличне достојанству богослужења; да продру мелодије из циркуса и театара; да се одомаће песме јеретичке. И многи од светих отаца чак до времена Дамаскиновог, жалили су се на тај неред и трудили се — врло ретко с успехом

2 Пророк Даниел 3.