Годишњица Николе Чупића

322 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ а

А доста их има чије су песме некад у цркви употребљаване па су или пропале раније или избачене из употребе црквене онда, кад су обреди и литургије црквене канонски утврђиване.

По песничким облицима поезија црквена може се разредити на еп, лирику и драму. У епску поезију долазиле би свеколике приче о јунацима и њиховим радњама из старог завета ; за тим приче еванђелске о радњи и страдању Христовом; и у опште свако причање о апостолима и свецима, њиховом раду и њиховим мукама.

Овде могу споменути, да су и те епске приповетке у првим вековима хришћанства певане онако, како се епска поезија код свих народа пева, Зато су још у најстарије време еванђелске приче и апостолске посланице. биле разређене у кратке стихове и строфе.

У драму црквену долазе литургије. У нашој, источној цркви, има три канонима признате литургије: светог Јована Златоустог, Василија Великог и Глигорија Двојеслова. О великој смишљености у распореду тих црквених драма; о дубини поуке каква је у појединим њиховим приликама алегорисана; о поетској лепоти песама унетих у њих, писао је Муравјев у једној књизи коју имамо на нашем језику и коју вреди увек читати, (Писма о служби божјој 1867 Београд).

Поред литургија које ја бејах слободан назвати канонисаним црквеним драмама не мислећи тим умањити светост која им припада, средњи је век имао још једну врсту драме која је некад била интимно припојена за цркву и служила њеној потреби. Ја мислим на оне драмате што их у књижевности зову мистеријама, пасијама (страдање Христово) и другим именом, а у којима су приказиване сцене из живота и рада Христа Спаситеља, старозаветних јунака, Апостола и светаца. Те су драме некад престављане у црквама о извесним празницима и имале ·