Годишњица Николе Чупића

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 339

То питање, које није ништа друго до питање о вредности и корисности уметности уопште, није ново. Оно је расправљано код старих Јелина, и баш у оно време кад су уметности код њих биле у најсјајнијем цвету. Два највећа јелинска Филозофа, Плато и Аристотело, делили су се у мишљењу на том питању, и покренули су једну врло занимљиву распру која се по кад што и код нових народа у Европи понављала,

Да застанемо часком и ми на тој распри старих Филозофа у којој видимо да један од највећих, светских, идеалиста устаје противу уметности као некорисних па и штетних за човечанство, а да највећи стари природњак и човек од ког све доцније материјалистичке теорије полазе узима уметности у одбрану и придаје врло велику важност утицају уметничких дела на утврђивање људских врлина и усавршавање човека.

Чим је још, а особено за нас, занимљива та распра јелинских Филозофа, то је, да се она водила, у главном, о питању важности песничке уметности и то песничке уметности у њеном најсавршепијем облику, драми, о којој сам баш рад говорити; и да је из те распре потекло знаменито Аристотелово делце о поезији (драмској), за које је Лесинг могао рећи да му се ништа ни одрећи ни додати не може, ')

Своје погледе на уметности и њихову вредност изложио је Плато најјасније у свом делу о држави ") и они би се могли свести на ово: све су уметности лажљиве и служе се лажи да очаравају и варају осећања људска. Њихово је да подражавају природи, али оне не доспе-

1) Безате"'з ОПгатајигаје СТ. комад. Лесинговв су речи: Тпдез5 зфеће јећ треће ап 21 БеКкеппеп 4а58 јећ зје (аШе Роеике) #аг ет еђепзо шлмећђагез жегк ћабе ај Фе Е!етепфе дфез Епска. ге сгопдзаје 414 еђепзо мжаћг чипа се1в5».

2) Ре Везршћиса Х. 22%