Годишњица Николе Чупића

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 341

нежан. Она убија у њему мушку јачину а тим оставља српе његово без надзора и отвара га за различне и опасне страсти. Комедија пак храни у човеку лакомисленост, Навикава га да о животу, који је увек пун збиље, површно и само по гдекојим његовим рапавим и ружним странама цени; убија у њему ону поносну озбиљност какве треба човек да има у сваком послу, у сваком раду. Укратко, комедија деморалише као и трагедија.

Неоснованост Платоновог мишлења о уметностима није тешко увидети. Уметност, ако би она и била само подражавање природи, како је јелинска Филозофија узимала, није копирање природе, није просто и чисто снимање предмета из природе за које Плато вели, с правом да су слике нечег вишег и идеалнијег. Уметност и сама ствара. Држећи се на домаку објекта ком узима да подражава, који узима да описује, она у свом делу одстрањује оно што је у објекту, ком подражава, случајно, прелазно, јединствено; она тражи, саставља, комбинује оне црте и особине које су у објекту сталне и вечите. Укратко, дакле, уметност држећи се природе, исправља је, идеалитше је, п кроз њу иде оним прототиповима, оним идеама које се, као што Плато вели, налазе у »разуму " божанском“.

Да, и уметност, као и свеколике науке људске, тежи да продре до суштине ствари, да ухвати и престави оно што је вечито и истинито, оно у чему се огледа разум божанства; али уметност има своје начине да до циља дође као што науке имају своје методе. У чему се разум божанства може пре исказивати ако не у мудрости, јачини, циљу ком је што у васионој одређено да служи — укратко дакле у лепоти |види прве странице ових козерија о том шта је лепог) И лепота је циљ њеног описивања, снимања, тражења.