Годишњица Николе Чупића

ЗАб КОЗЕРИЈЕ [8 КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

Кћефоле ПТ. 2). У радњи мора све логично, нужно (или вероватно) једио нз другог истицати. Ништа не сме бити случајно или са стране (Ровћ. Х. 3). Радња је заплет, склоп догађаја; и басна која износи тај склоп догађаја најважнија је ствар у трагедији (Рос. УТ. 5. и у опште у драмској поезији, зато, што је драма подражавање радње. Својом басном или појединим деловима њеним ради драма најмоћније на душу човечију (Росћ. УТ. 11). У трагедији је основни део и душа, басна. У други ред долазе карактери (РоеБ. УТ 13—14). Песник је више по оном песник што измишља басну за своје спевове него по том што се служи мером (ритмом и стихом) 'Ров|. УШ 4). Почетници песници лакше у свему другом успевају, па им у цртању карактера него у састављању и извођењу басне. У састављању приче песник мора увек изаћи на то, да је склоп догађаја вероватан или нуждан, т. ј. мора бити могућно или нужно да ова радња за оном иде, да овај догађај прати онај догађај (Ров. ХУ). Трагедија (и свака драмска преставај је извођење у престави једне цеде и потпуне радње: а цело је и потпуно оно што има свој почетак, своју средину и свој свршетак (Ров. УШ. 3). Склоп догађаја мора за себе као целина бити леп, а лепо је по Аристотелу у реду, сразмерности, ограничењу (Аг15|. Мефараћ је ХШ. 3). Што се каже о радњи и склопу догађаја, каже се у исти мах о басни. Басна мора бити толике дужине да је памет може лако одржати у вези, у каквој је (Роећ. УШ. 5). Она мора — у трагедији — бити подражавање једне засебне, везане и потпуне радње; и мора тако састављена бити, да би се цела изменила или пореметила ако би један, и ма (који њен део променио место или испао (Роећ. УШ. 4). Велики песници умеју успети да страхи жалост за гледаоца истиче из самог склопа догађаја, зато и басна треба да је тако састављена да онај, који