Годишњица Николе Чупића

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

|| сл сл

;

Имало је томе и других узрока које не можемо све овде наводити. За песника јелинског били су затворени кућни живот и породичке прилике. Код старих Једина жене су живеле харемски. Генекеон (или харем) био је светиња у коју се није смело улазити, и из које се није смело ништа износити. Тв тако ни поље љубавних интрига и јунаштва какво нови песници толико и с толиким успехом експлоатишу, није било за јелинског уметника приступачно.

Театри сами својим пространством, у које се могло скупиити по 20.000 гледалаца, па и тим што су дању у њима преставе држане, нису били за престављање људских страсти у свима њиховим нијансама. Због великог пространства театра глумци су морали играти на високим нанулама с маском на лицу и са особеном опремом око уста. Све то да се на даљини виде и чују. У таквим театралним приликама на бину су се могле износити само велике страсти и јунаци с мало али крупних црта. Све то што напоменусмо треба да имамо на уму, кад се које дело јелинских трагичара прелистава.

Главно чим се. јелинска трагедија разликује од модерне драме и трагедије јесте то, што је у њој узрок за страдање и трагичну судбину човека готово увек с поља, изван човека. Тај је узрок у судбини, у каквом решењу божанства, у каквом сплету прилика у ком оп није помешан и који својом вољом није могао отклонити. Модерна трагедија све је вратила на човека, и тражи узрок његовог страдања у њему самом, у његовој души, страстима, памети, слабости.

Из тог је излазило неколико важних последица га стару и нову драму. У модерној драми постали су карактери најглавнији елеменат драме, а у старој је била радња и њено извођење најглавнији елеменат. Модерна драма полазећи од човека слободног, бацила се на опи-

23%