Годишњица Николе Чупића

24 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

иде из Београда с другом, опет великом турском војском, и са Мухамед-бегом, сином београдског везира, Скопљак-паше, Чачку у помоћ.

Ове Турке водио је српски кнез Аксентије, који је био у турским рукама, те је морао тад, с неколико стотина Срба, да буде предводница Ћаја-пашине војске.

Милош је узео одмах нешто Срба па је похитао Ћаја-паши у сукоб, не би ли га где потукао , или бар сузбио к Београду и одбио од Чачка.

Сем тога наредио је и Милутину Гарашину, да са 300 својих људи пази на Ћаја-пашу у Кљештевици и не да му продрети кроз њу, а једнога весника оправио је журно у Крагујевац, да се и тамо скупи шгогод народа и похита на Корушац — између села Босуте и села Драгаља — и дочека Ћаја-пашу ту, ако би продро кроз Кљештевицу. ;

Дошавши с оно мало људи, које је повео са Љубића, и с још нешто Рудничана, које је уз пут покупио, у Моравце, Милош је застао ту Милутина Гарашина/и разабрао је од њега, да је Ћаја-паша продро кроз Кљештевицу, где је и њега и његову војску разбио и сузбио са Липара,

Милош је за то похитао брже боље, у Рудовце, где је наишао на Серчесму и бимбашу Кара-Муставу с кнезом Аксентијем и Илијом Радивојевићем из Липња, који се уз пут придружио Турцима с нешто својих људи.

Милош је ту напао на Турке и тукао се с њима скоро цео дан, на велики петак 16. априла (1815. , ал' пред вече, морао је да одступи испред веће и надмоћније турске силе, а и што је био разабрао да су друге чете Ћаја-пашине војске, биле већ продрле преко Руд-

" Овај сусрет Милошев с Гарашанином, мало друкче представља Вук Ст. Караџић, у својој Грађи, стр. 80.