Годишњица Николе Чупића

,

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 2

сл

| |

ника и растерале Србе, који су се тамо били искупили. Милош се повлачио лагано испред Турака и био је 99. априла на коси Трбушцу, кад су Турци, прешавши преко Штурца, бил“ сишли, тога истог дана, у село Мајдан и ту се зауставили да преноће.

Милош је и одатле поновио своје заповести, да се народ оружа и скупља и свак да похита право на Љубић и к Чачку.

Сутра дан, у петак 23. априла, Ћаја-паша се спустио са својом војском низ Деспотовицу до места где је сада Гор. Милановац, па је одатле, обилазећи Клисуру — деспотовачку —, ударио на Брусницу и на Семедраж, сишао низ Дичину у село Брђане и дошао на конак у село Коњевиће, палећи уз пут сва српска села којих се је могао домашити.

Тада је једно одељење, на, левом крилу његове војске, било допрло до села Мојсиња и западило мојсињску цркву.

Милош је ишао непрестано за Турцима и дошао је тога дана, до шуме Коњаче ; а кад је сутра дан, у суботу 24. априла (1815.), Ћаја-паша, са свом својом војском, сишао у Чачак, он је избио на Љубић, где је на велику своју жалост, разабрао, да му је и војвода Лазар Мутап, при напуштању онога краја Чачка, који је дотле био држао, опасно рањен, и да су се Драгачевци, оставши без свог вође, разишли својим кућама , те је и Чачак остао са свим отворен Турцима са стране Драгачева.

Турци су тада мимо онога свог главног утврђења око џамије у Чачку , саградили још једно утврђење, и сместили у њега оне Турке, које је Ћајапаша ту , собом довео.

Са Ћаја-пашом, дошли су тада у Чачак: и врањски паша, и ЈусиФ-бег, серески, који су се десили у Бео-