Годишњица Николе Чупића

|| сА2 >

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ АДАРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

куда, а Турци су на својим бесним хатовима јурили за њом и клали је и секли немилице.

Неки део растурених Срба нагао је да се склониу батерију код својих топова, ал су Турци доспели и тамо с њима заједно, те је и у батерији настао неред и све је и одатле почело да бежи.

У залуд је храбри Рајић довикивао својим војпицима да не остављају својих топова; све је измакло и он сам самцит и једини, оставши код њих, бранио их је сабљом и пиштољем, док није и он пао искомадан и исечен турским ханџарима.

Бегство посада ова два утврђења захватило је и Београчиће, ма да ови дотле никако нису били нападани.

Војвода Милош, како је видео недаћу својих Срба у ономе оствореном утврђењу и у батерији, потекло им је у помоћ с оно мало коњице што је имао код себе и с подоста пешака озго са Љубића, ал су Турци са својом многобројном коњицом били прекрилили сву моравску раван, и Милош је, не могавши ни својима да помогпе ни Турцима да науди, одступио на Љубић, изневши силом здраву и читаву своју главу.

Тако су Срби, тога несрећнога дана, за кратко

! На жалост не знамо тачно дан, кад је био овај несрећни бој Срба с Турцима на Морави и нема га до сада нигде у старијим записима, забележеног. Ну на сваки начин, он није могао бити ви 15. ни 16. маја, како га рачуна један од уважених наших новијих писаца.

Кад стоји оно што смо изложили на стр. 38 и 29 да су Турци нападали на збегове српске под Овчаром, 4. маја 1815. год. и да се Милош на 15 и више дана, после тога , вратио са свога пута, онда ће повратак Милошев на Љубић падати на дане од 20. до 24. маја, јер за 25. мај знамо да је био на Љубићу, по ономе пасошу, који М. Ђ. Милићевић спомиње у својој Кнежевини Србији на стр. 357.

Па кад додамо још 5—6 дана, на рачун догађаја који су се збили по Милошевом доласку, и пре овога боја, онда ће изићи, да је