Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ЛОГАЂАЈИ ИЗ ЛРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

95

време, сем Добрачина опкопа, изгубили: оба своја утврђења, оба своја топа. и неколико стотина људи, које погинулих које рењених.

Многи од Срба, оставши у животу, нису се више освртали ни на Љубић ни на своје опкопе на њему ; све је надрло у планине и одлтле својим кућама.

Војвода Милош, тада је тек јурио на све стране, довикујући народу: да се враћа на Љубић; послао је и све своје људе и момке да враћају свет у утврђења, а игуману Милентију обесио је један одбачен добош, да у њега удара, не би ли се штогод народа повратило.

И то је помогло доста; многи, чувши добош и довикивања Милоша и његових момака, почели су нагло и у већим гомилама да се враћају у опкопе и на Љубић

3. Смрт Ђаја-пашина, и бојеви у Драгачеву.

За све време док су се Орби и Турци борили око Добрачина опкопа и осталих српских утврђења на Морави, Ћаја-паша, главни командант турске војске у Чачку, био је на моравској обали с чачанске стране, и одатле је командовао својој војсци и сладио се успехом ове и сечом и уништавањем Срба.

Пред вече, тога истога дача, кад се турска војска у велике била вратила преко Мораве у Чачак, и одвукла собом и она два, отета, српска топа, и кад је, још само нешто мало коњице турске остало на рудничкој страни, Ћаја-паша, пришао је близу Мораве и почео је довикивати Гружанима у Добрачином опкопу : да не гину лудо,

овај бој могао бити, последњих дана месеца маја или првих дана месеца јуна 1815.

Мештани у Чачку и око Чачка и Љубића, особито учитељи и свештеници, требали би да разбирају за све прилике према којима би се овај дан могао да одреди тачно и то да обелодањују,

Ра