Годишњица Николе Чупића

РЕД фор "77

ПРИЧУ "У з

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 39

која се селила из Чачка, па тада и тако допала сад српскога ропства.

Срби су јурили и даље за Турцима, нападајући их и на путу где год је било згоде за то, и тако су их догнали до Хаџијина Брода, где их је прихватио Јован Мићић са неколико одабраних својих другова и нешто српске војске п гонио п јурио и даље до близу Сенице, где су се Турци зауставили, одморили и посекли на реци Вапи , кнеза Ђоку Протића , кога су до сада, на силу, гонили собом да их води и да им показује путове.

У битци на Ртарима и за време гоњења до Краварица и до Хаџијина Брода, Турци су имали тако великих губитака и у војеним стварима и у изгинулим војницима , да су се Срби наплатили тиме за сву штету, коју су претрпели пре неколико дана у ономе боју на Морави под Љубићем.

Срби су веровали да је у гањању Турака, после боја на Ртарима, погинуо и син Скопљак-пашин Мухамед-бег, помоћник команданта турске војске, по смрти "Ћаја-пашиној, и да га је убио Рака Левајац, војвода нахије Ужичке, последњих година првог српског устанка.“

Кад се српска војска под, војводом Милошем, предавши Турке даљем гсњењу Јована Мићића и његове чете, вратила у село Ртаре, сведено је ту и све турско робље п сви турски рањеници.

Милош је наредио те је ту робље лепо нахрањено и рањеницима очишћене и превијене ране, па је све, снабдевено и путном храном, и испраћено безбедно Турцима у Ужице, а Милош се са својом војском и са оба своја топа вратио у Чачак где је могао приспети, од прилике, на Видов дан 1815. год.

“

1 М. Ђ. Милићевић, Поменнк, стр. 311.