Годишњица Николе Чупића

4() РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

4, Ослобођење Гроцне. Војвода Милош у београдском крају.

Оставивши Љубић и Чачак, Милош је похитао у београдски крај, да дигне и народ тога краја и да га приволи да не да Турцима Београђанима и гарнизону тврђаве , излазити из Београда тако олако и притицати у помоћ Турцима, који су унутра у Србији, као што је био скоро случај са Ћаја-пашом.

Ну, дотле су Грочани, и ако су се налазили незгодно, између две јаке турске тврђаве — Беорада и Смедерева — били већ сами устали на Турке и очистили Гроцку од њих, чим су чули да је у Такову оглашен устанак на Турке.

У Гроцкој је био тада, муселим, Муктиш-паша, Београђанин , са 100 својих сејмена, које је по срећи, држао размештене по путовима између Гроцке и Београда пи између Гроцке и Смедерева.

Вићентије Петровић из Кораћице, бивши за Карађорђа , нахиски кнез, и Живко Михаиловић из Умчара, за Карађорђа, грочански капетан, који је 1813 године прешао у Аустрију и отуд се вратио рано с пролећа 1815. год. како је чуо за онај састанак и договор Срба у Рудовцима, и како су добили од Милоша писма и поруке да устају на Турке и бију се с њима, почели су с кнезом Вићом и кнезом Живоином из Кораћице и Николом Катићем из Рогаче, одметати народ и скупљати га наоружана, у војску.

Побивши прво неке Турке под Гроцком и у Кораћици, а за тим и неке, по путовима око Гроцке, Грочани ови дошли су под Гроцку у повећем броју, па су неколико њих са Живком, ушли у град код муселима, док су сви остали остали да стражаре око Гроцке.