Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ

а = - = у

СРПСКОГ УСТАНКА 43

ан =

Он је тако сазнао на време за договор и одлуку Срба у Рудовцима, а тако исто и за догађај у Такову, и да је Милош наставио дело Карађорђево.

И како се о овоме последњем уверио поуздано, он је с Павлем Цукићем и кнезом Максимом Крстићем искупио од Срба из Србије, који су се бавили у Аустрији као бегунци, око сто и неколико наоружаних људи и момака и прешао је у Србију преко Саве код села Скеле.

Било му је стало до тога да потпомогне Милошево дело, и за то је одмах, и још ту, искупио око 500 наоружаних Срба и писао кнезу Раки Тешићу у Мионици и другим кнезовима да и они почну дизати своје крајеве, па је о свему овоме известио и војводу Милоша, писмом, које му је написао у Ушћу, ну које му није могао послати одмах, јер није могао да разбере где је управо Милош, у тај мах, био.

Јовица је хтео да дигне Посавину и ваљевски крај, па да ослободи од Турака Палеж и Ваљево, а чинило му се да ће то моћи лако, јер су баш тада Турци Ваљевци били на путу идући преко Маљена Чачку у помоћ.

Јовица је пошао прво против Палежа.

Убивши подоста Турака, које је нашао и сукобљавао на путу, он је, дошавши близу Палежа, разабрао да су Турци Палежани потоварили све своје ствари на лађе, да су узели на њих и неке Србе Палежане као своје робље, и да се спуштају Колубаром у Саву, одакле ће право у Београд.

На овај глас, поп Живко из Уроваца, војник У Кнез-Јовичиној војсци, вичан околини палешкој, узео је колико му је требало војника, па је ударио преким путем, у намери да избије на ушће Колубаре у Саву, пре Турака и ослоби српско робље.

Сва остала војска ишла је с Јовицом право на Палеж.