Годишњица Николе Чупића

| || и~

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

Поп Живко је, — Бог му дао, — стигао куд је хтео и где му је требало, пре Турака и напао је на прву турску лађу, која је на њега наишла; и како су у тој лађи били сами Турци без Срба, он их је све побио и лађу са турским стварима, узео.

Кнез-Јовица стигао је с осталом српском војском у Палеж баш кад су се Турци, на другим двема лађама, у којима је било и српскога робља, били отисли низа Колубару. Срби су појурили за овим лађама, а не смејући пуцату на њих због Срба који су били у њима, они су претњом присилили Турке да избаце на обалу све српско робље, па су, према датој речи, Турке пустили да оду у Београд.!

Кнез-Јовица оставио је за тим у Палежу капетана, Петра Ерића из Звечке, и капетана Ђуру из Црвене. Јабуке, с нешто мало српске војске, да чувају Палеж од Турака Београђапа , и да им не даду састајатити се и договарати са Турцима Шапчанима, а он је похитао са свом осталом својом војском преко Мургаша и Бајевца, у Ваљево, прикупљајући уз пут помоћу капетана Васиља Павловића из Бајевца, колико је могао још, нове српске војске.

Преноћивши у Мургашу, кнез Јовица је начуо да се ту негде у близини у београдском крају, налази војвода Милош, и тада му је и одатле послао оно писмо, које му је писао још на ушћу, одмах по прелазу своме из Аустрије у Србију. -

Милоша је застало ово Јовичино писмо на скупу са народом београдског краја и оно је много допринело

' Рачунам да неђу много погрешити ако ове догађаје на Пазежу ставим у време од 4. до 8. маја, 1815. год.

2 Сима Милутиновић, Историја Србије, стр. 224, уу Рудовцима или ту близу негде«,