Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 45

да и Београчићи прену и да се и они одваже да пођу против Турака.

Не знајући шта се збило на Џалежу после тога писма, и да су Срби већ узели Џалеж, Милош је похитао с нешто народа који је узео собом, на Ушће, да се ту састане са Јовицом и договори; ну кад је ту разабрао да су Турци Београђани сазнавши за пад Палежа, послали против Орба у њему, много својих спахија коњаника — и доста пешака _ који су дошли водом, и да су ови растерали Србе и поново заузели и посели Палеж, он је искупио још, колико је могао више народа из Посавине па је појурио на Палеж и опколио га, и чувао да Турци не иду никуд из њега у народ.

И кнез Јовица, који је сутра дан увече по одласку са Палежа, стигао са својом војском у Ваљево, и чуо за пад Џалежа одмах по своме доласку, предао је олмах, команду над српском војском војводи Павлу Цукићу, па је са 100 коњаника потрчао Палежу , прикупљајући успут још што више Срба.

Долазећи преко Грабовца у Звечку, и бијући целим путем у таламбасе, Јовица се састао ту са Милошем и ту су се обојица почели одмах договарати о томе: шта ће и како ће с Палежом и с Турцима у њему.

Милош је, после свршеног договора, наредио: да се прикупи из околних села, доста кола и грађе, па да се од њих саграде штитови — домуз-арабе — , које ће по неки војник гурати и возити у напред, докле ће други војници, заклоњени њима, примицати се Турцима и из заклона пуцати на њих; па да се тако поново нападне

на Палеж. Разабравши ту од Јовице, да се војвода из Карађорђевог времена, Петар Николајевић — Молер —, налази

у Аустрији близу границе у селу Прогарима, где врбује српске драговољце па да с њима пређе у Србију, и да