Годишњица Николе Чупића

46 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

се тамо може да добије доста муниције, особито олова, и барута, само ако се има готовога новца, Милош је предао управу над војском на Палежу, Јовици и своме барјактару Паштрмцу 6 препоруком да похитају с израдом штитова, а он је одмах, са своја два момка прешао у Аустрију и договорио се с Молером, како да и он пређе у Србију и помогне општем народњем послу, давши му колико је требало готовога новца за набаву муниције.

Кнез Јовица и Паштрмац, међу тим су, како су им штитови били готови, почели да пробају како ће штитови да се возе; ну кад су, од прилике око 10—12 маја, 1815. год. пошли с њима унапред и избацили по неколико пушака, опазили су да Турци и не мисле чекати их у Палежу, јер су ови почели да ускачу у своје лађе и да се превозе на другу страну Колубаре.

Многи Турци узмипали су и бежали одмах путем к Београду, али су наилазили на намештене српске заседе, преко којих је слабо ко допро до Београда.

Једна војена турска лађа — четокајик — на којој је други део Турака хтео да се превезе преко Колубаре, утонула је насред реке, јер је била претоварена, и много Турака који су били на њој утопилдо се ту.

Кад су Срби опазили да Турци овако нагло напуштају Палеж и да беже, оставили су своје штитове, па су без њих појурили у Палеж, кољући и убијајући где су ког Турчина стигли и домашили.

Многи јадан Турчин, не могући докопати се лађе, скакао је у Колубару , да се, пливајући, докопа друге обале, ал је сваки нашао свој гроб у тој реци.

Кад су Срби, овако, и по други пут, очистили Палеж од Турака, и кад ни у њему ни у његовој околини, није било више, живе турске душе, извукли су из Колубаре ону подављену турску лађу, и нашли су на њој, на велику своју радост, и један турски топ.