Годишњица Николе Чупића

86 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

— 1792 год. живели су у Србији као и по свој осталој турској царевини, јаничари, као турска војска, која је држала разне пашалуке царевинске у јединству и у некој заједници.

Ну, јаничари су тада као недисциплинована војска чинили народу српском, па и Турцима, многа и велика зла, и ни паше, нити и ко други у пашалуку, није смео ништа ни да им каже, а камо ли да им што уради или да их казни за то.

Неки Дели-Ахмед, старешина јаничарски у Београду, који је имао око себе око 1000 својих другова, убио је једном Турчина Мехмеда Алију Сејимовића и још 14 других Турака и никоме није одговарао за то ни једном речи, већ је, кад је настао рат с Немцима, командовао великим неким одредом јаничарске војске" и после постао паша од два туга и командант турских трупа у Ћуприји.

Јаничари се чак нису ограничавали само на зла која су чинили у своме — београдском — пашалуку —, него су прелазили често преко границе у немачку царевину, те су и тамо пљачкали, пленили, убијали и палили.

За време самога рата с Немцима, они су били тако неограничена, дивља и пустошка сила, да је цар немачки Јосиф, често, и кад год је могао, радије преговарао с њима и њиховим старешинама, него са султановим пашама и везирима,=

И за то је, кад је закључивао с Турцима уговор о миру, утврдио и уговорио, да Турци, кад опет настану поседати Србију и владати њоме, не пуштају у њу никаквих јаничара, само да их не би имао близу својих граница. |

! Вапке, стр. 63. 2 Исти на истом месту.