Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 87

Ну, и султану Селиму Ш није био овај услов неповољан. Он је приписивао јаничарима у грех многа одметања својих паша и везира, многе нереде у својој држави, као и неуспехе у последњем рату с Русима и Немцима, налазећи да су они изгубили много од негдашње своје ратоборности и да се не само нису борили како ваља, већ да нису хтели ни ићи у војску кад је требало, јер их је од 196 чета — орта — и 400.000 глава, од којих су 60.000 живели на сталној плати, пошло на војску и у бој само њих 25.000, и због чега се Селим већ тада, и за време самога рата, забављао мишљу, како ће да их се опрости и да место њих заведе у својој држави регуларну војску.

И за то је Ебу-Бекир-паша, кад је 1792 год. добио заповест султанову, да прими од Немаца Србију, но да при томе не пушта у Србију никаквих јаничара, кад је дошао са својом војском у Ниш, где су се били стекли "многи српски кнезови да га ту причекају и поздраве, позвао к себи ту из Ћуприје, пашу јаничарског, ДелиАхмеда и ту га је из потаје убио, само да лакше уђе у Србију без јаничара. | Примивши Србију од Немаца Ебу-Бекир-паша, управљао је њоме без јаничара, мудро и благо, иако је извео и завео у њој администрацију са свим по турскоме кроју, и Србима, је било под њиме доста добро.

Ну Ебу-Бекир-паша није остао дуго гувернер у Србији и у Београду, и год. 1793 већ је био место њега турски гувернер Србије, Шашин-паша — Шахен-паша, добар друг и пријатељ јаничара, који је одмах допустио, старим својим пријатељима, да се могу настањивати по

' КаЏау, Сезсћасћфје дег Зегђеп, 187К, стр. 286 и 287. 2 Бапке, стр 64. У Летопису за 1826 год. прва част, на стр. 30. стоји да га је убио неки Станоје Милошевић.

~ биља

о