Годишњица Николе Чупића

94 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

гајтаном њихових 27' другова, који су највише били криви,

Јаничари београдски, који су и до сада мрзели и попреко гледали на Мустај-пашу, што им је бранио да се врате у његов пашалук, почели су га тада још више мрзети, што за љубав раје гања и убија правоверне Турке и што је и тада, за љубав једнога рајетина, подавио у Шапцу толике Турке, и намислили су да му се за то освете.

И на годину и неколико месеци, после ових догађаја, дала им се и прилика за то.

У другој половини 1801" год. Пазван-Оглија је опет почео да напада на београдски пашалук и да продире у Србију, и Мустај-паша је и тада, као што је и дотле радио, искупио и турску и српску војску, уз које су пристали и многи београдски јаничари, и послао је под командом свога сина, Дервиш-бега, против Пазванове војске.“

Ну јаничари, који су остали у Београду, употребе ову прилику да се побуне против Мустај-паше, и, кад су се и они јаничари, који су били пошли с Дервиш-бегом, вратили с пута и дошли у Београд, они су сви листом устали на пашу.

Мустај-паша се склонио и затворио у тврђаву београдску, а јаничари су овладали градом, те је Мустајпаша морао брже боље да пише своме сину Дервиш-бегу да се с војском, коју има, врати што пре у Београд, а он се дотле бранио из тврђаве с нешто мало крџалија, које је био задржао код себе.

Ну, док је Дервиш-бег добио очево писмо и у повратку за Београд, силом био доспео до Гроцке, јани-

' Прота Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 34. Вук Ст. Караџић, Даница 1828, стр. 142, вели: 36.

2 Исти, стр. 45 и 46.

3 Прота Матија Ненадовић, стр. 44 и 45.