Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА | М 95

чари су ушли и у тврђаву београдску, савладали крџалије и ухватили и самога Мустај-пашу.

Јаничаре је пропустио у београдску тврђаву кроз канал, којим је отицала вода из ње, један од крџалијских буљубаша, који је био у служби Мустај-пашиној, али је био предан јаничарима београдским.

Јаничари су одмах присилили Хаџи-Мустај-пашу, да пошље своме сину заповест, да отправи турску војску у Ниш, а српску да распусти својим кућама, и, кад је Дервиш-бег то урадио, они су држали Мустај-пашу још једно два месеца у затвору, те изнудили од њега нека писмена како ће сами владати Србијом, а после су га 15 (27) декембра 1801" г. удавили у београдској тврђави и сахранили у оној тулби, у дворишту горњег дела тврђаве, с леве руке кад се кроз Стамбол-капију уђе у тврђаву.

' Тако Вапке, на стр. 68 Аигсћ ешеп Арбхпгзегађеп. Прота Матија, стр. 45, каже: кроз канал, којим је дотицала вода у горњу тврђаву и да им је овај показао некакав Цинцарин. У Лћтопису за 1826 год. част прва, стр. 52, каже се: кроз напуштен канал између Небојше куле и бедема тврђаве, кроз који их је пропустио буљубаша.

2 0) дану Мустај-пашине смрти има разних бележака и с различним датумима, те вреди прегледати их мало изближе.

М. Ђ. Милићевић, у Кнежевини Србији, стр. 11, помиње Баталакину белешку, да је Мустај-паша удављен октобра месеца 1799 год., а на стр. 1251, код «догађаја — исправака» да је то било 16 Фебруара 1801 год.

»

За Баталакину бељешку не каже се откуда је он има и зна, а за ону другу, види се да је потекла из белешке на еванђељу манастира Никоља — Гласник, књига УШ, свеска ХХУ, 1869 год., стр. 8! и 82, која гласи: ди по десатномк лет5 Бистк межд5 оусовнакранк межд5 агар!ди но везир Хажи АМАЗста паша, омдави веладик5

Метома Ћелиградскогк; оџ то лкто Ферфара 16