Годишњица Николе Чупића

96 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА: СРПСКОГ УСТАНКА

6. Јаничарска — дахијска — управа у Србији

Кад су јаничари заузели Београд и удавили Мустајпашу 1801 год. биле су им старешине, дахије: Фочић Мехмед-ага, Аганлија, Мула-Јусуф и Кучук-Алија,- уз које је стајао још и стари Фочо, отац Мехмед-агин, који је умеравао и саветовао дахије, па и мирио их кад су долазили до каквог неспоразума, и они су тада настали владати и управљати Србијом.

' У Барбарији — Берберији — провинцији у северои-

сточном делу Африке, старешине побуњеника, који су се бунили против својих паша, звале су се у старо време, а у Триполису до скора, Деуз — Деји — па су по примеру ових и старешине јаничарске у Турској. узели то име, изговарајући га Даји, што је кол Срба створило име Дахија.

2 Вук Ст. Караџић, прва година српског војевања на дахије, Даница за 1828 год., стр. 144—145.

числа и того акта Би УМЕНЋ пи паша енше речени од, свон енићара» и т. д.

Ну та белешка, нама се чини, не каже јасно да је 16 Фебруара убијен баш Мустај-паша и пре би рекли да се она тиче убисгва владике Методија.

Не треба само да нас помета погрешна интерџункција у њој.

; што је стављена до речи ћелиградскогћ, погрешно је на томе месту, и мислимо да је требала да буде код речи 16 числа. Тада би било са свим јаспо да је 16 числа убијен владика Методиј· п тада би се из даљих речи: ни того акта Би омБтенћ н паша више реченн од, свон енићара, знало да је исте године — 1801 — убијен и Мустај-паша.

Ну то се може да изведе и да докаже из других прилика.

Прота Матија Ненадовић, Мемоари стр. 46, показује нам једну боговађску прибелешку, по којој је Методије удављен 26 јануара 1801 год. |

Ова никољска прибелешка — 16 Фебруар -— и ова боговађска — 26 јануар, обе 1801 год. пису далеко једна