Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 97

Истина, дахије су јавиле у Цариград, да је ХаџиМустај-паша морао умрети за то, што је био више на страни раје, него на страни правоверних Турака, и замолиле су султана за другога пашу, али кад им је 1802 г. дошао у Београд Ага Хасан-паша;' он је био само старешина ради тога, да запрема пашинско место и дахије нису водиле о њему никаквог рачуна и радиле су шта су хтеле, као да њега ту и нема.

1 Кеороја хоп Вапке, стр. 69. У Летопису за годину 1826, част прва, записан је под именом Дристра-ага-паша.

од друге, и оне обе казују да је Методије погинуо преко зиме, која је захватала 1800 и 1801 год.

Онај размак од 20 дана могао је доћи и од тога, што су белешке писане, или што су могле бити писане, у време или онога дана кад је коме манастиру, који су подалеко један од другога, стигла вест о смрти свога владнке; а у Боговађу из Београда могла је јамачно стићи за 20 дана раније, него из Београда у манастир св. Никоља.

За смрт Мустај-пашину, и да је она пала у друго доба исте године, имамо са свим друге податке.

Из рапорта првом консулу Француске републине — позније императору Наполеону [ — (види Споменик П Српске Краљевске Академије 1890 год. од Ивана Павловића, стр. 123), писаног месеца Уепдеплајге-а, Х год., који је падао по нашем рачунању у време између 11 септембра и 11 октобра 1801 год., знамо да су Пазванџијини јаничари у то време узели Београд и ухватили Мустај-пашу у њему — а! (говори се о Пазванпији) ујепЕ де 56 гепдге ташге де Вејггаде ег де ја регвопае ди Разећа ц4ш у соптапда> — те нам је по томе извесно јасно, да Мустај-паша није могао погинути 16 Фебруара 1801, дакле на 6—7 месеци пре но што је заробљен.

Кад се опет уз ово зна: да су јаничари држали Мустајпашу неколико месеци у затвору, док су изнудили од њега потписе, који су им требали за њихову будућу владавину са његовим пашалуком, и да су га тек после тога удавили у Београду, онда је врло вероватно, да је Мустај-пашина смрт

ГОДИШЊИЦА ХШ 7

| | | |