Годишњица Николе Чупића

98 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

Дахије су поделиле Србију на четири дела и сваки је од њих владао и управљао једним својим делом, а сви су седели и живели у Београду.!

Власт српских кнезова и кметова свели су просто на прикупљање данака и пореза, а у градове и градиће, где су дотле биле кадије и муселими, које су постављале београдске паше и давале им царске бурунтије, они су наместили своје кабадахије и јаничарске субаше, у чије је руке прешла сва, и судска и извршна, власт.“

Наскоро за тим разместили су се и свуда по српским селима сејмени и јаничари, као читлук сахибије, и узимали су од Срба девето од свега њиховога прихода и

' Прота Матија Ненадовић, стр. 47, и Вапке, стр. 69. 2 Геороја уоп ВапкКе, стр. 69 и 70.

пала на дан 15 (27) декембра 1801 год., како је и записана у Летопису за 1826 год., част прва, стр. 33.

Овај исти дан, као дан Мустај-пашине смрти, узели су и Јован Хаџић — Милош Светић — у своме Устанку Српском под Црним Ђорђем, Нови Сад 1862 год., стр. 9, и Мешапа уоп КаЏау, Сезећјесћее дег Зегђеп, 1878 год., стр. 36, само што су га они исписивади по римском календару са 27 декембар 1801 године.

Ово, и да је Мустај-паша уморен 1801 год., потврђује и она напомена проте Матије Ненадовића — Мемоари, стр. 45, где прота каже да је читао у некаквој хећим-Томиној књизи прибелешку, да је Мустај-пашин син отишао против ПазванОглије 1801 год. и да су тада јаничари ухватили Мустај-пашу, само што тада мора отпасти оно тврђење протино на стр. 41 Мемоара, да су јаничари узели Београд 1799 године.

На послетку треба још да напоменемо, да се КаЏау, у погледу дана Мустај-пашине смрти, позивље на писмо проте Пејића, писато Стратимировићђу, које има наше Учено Друштво у своме Архиву под А 3Е3.

Ми нисмо могли видети то Пејићево писмо, јер се по несрећи још не пронађе расковник за отварање чекмеџета тога друштва.