Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 107

бран је за то: Карађорђе Петровић! из Тополе, човек, вичан већ ратничкој вештини, јер је био већ вођ ниже врсте у српским Ффрајкорима, у време последњег немачког и турског рата, и вођа једне чете Срба за Мустај-пашино време, кад су се они Срби, заједно с Турцима београдског пашалука, борили са Пазван-оглијиним јаничарима, а сем тога добар госа и домаћин, чувен трговац и у своме крају у уважењу и на гласу.

Пошто је преко ноћ, тога дана, сав народ, који се решио на устанак, положио заклетву верности вођи и народу, Карађорђе је сутра дан рано, 20 јануара 1304" г. запалио јаничарски хан у Орашцу и растерао јаничаре, који су били у њему.

Одмах за овим, буктали су у бесном пламену јаничарски ханови у Раниловићу, у Дрлупи, у Дучиниин у Стојнику, и нестало је тамо и трага од дахијских јаничара,3 Кад је спаљен јаничарски хан у Орашцу, Карађорђе је писао многим чувенијим кнезовима и буљубашама по Србији: Ђуши Вулићевићу у Азањи, Миленку Стојковићу, Петру 'Тодоровићу Добрњцу и кнезу Момиру из Лучице, у пожаревачком крају, кнезу ресавском Стевану и кнезу Милији Здравковићу у ћупријском крају; темнићском кнезу Јевти, кнезу левачком Милоју, бимбаши Сте-

1 Вук Ст. Карзџић, Даница за 1828 год., стр. 163—165. Јанићије Ђурић, Гласник ТУ, стр. 115.

2 М. Ђ. Милићевић, Кнеж Србија, стр. 950 и 251, по причању Јокићевом као да узимље овај дан за почетак првог српског устанка, но напомиње и белешку земунског протокола, где је узет 22 јануар као почетак овога устанка, на сваки начин, и према оба ова датума, отпада као неисправно оно казивање Луке Марковића из Орашца — види протине Мемоаре, стр. 59 — као да је ово било о себичној недељи, која је 1804 год. падала у време од 14 до 21 фебруара.

8 Јанићије Ђурић, Гласник ТУ, стр. 118.