Годишњица Николе Чупића

108 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

вану Јаковљевићу и кнезу левачком Мијушку, Милану Обреновићу и буљубашама Милићу Дринчићу и Лазару Мутапу, Васи Чарапићу и кнезу Сими Марковићу у Борак, Јанку Катићу у Рогачу и кнезу Вићентију у Кораћицу и јавио им за устанак Срба у крају где он живи, и позвао их је да и они дижу народ своје околине, да бију јаничаре и да чувају свој народ од њих.!'

Тада су и сви они Срби, који су дотле живели као хајдуци по пустолинама, почели напуштати своје горе и планине, прилазити српским устаницима и бити се јавно с јаничарима и Турцима, који су уз ове пристајали.

2. Бојеви и сукоби Срба устаника у Шумадији, с дахијама и јаничарима

а) Бој на Сибници. На глас, да се Срби у Шумадији буне и кад је за ово јавио у Београд дахијама Сали-ага са Рудника, опремио му је брат му КучукАлија једно триестак Турака и јаничара и упутио на Рудник да с њима и са својих 200—300 Турака Рудничана и јаничара растера ове хајдуке.

Идући Руднику, ови су Турци у последњој трећини

месеца јануара 1804 год. требали да падну на конак у село Сибницу.

Карађорђе је сазнао за долазак ових Турака у Сибницу, бавећи се у Стојнику, и то од Срба Рудничана, који су донели у Београд дахијама Сали-агино писмо, и које је Кучук-Алија после одредио да воде Турке Београђане до Рудника, и који су, чувши за Карађорђа да је у Стојнику, свратили се к њему, кад су их Турци послали напред у Сибницу да им спреме конаке.

Ту је у Стојник дошао у то време Карађорђу буљубаша Арсеније Ломо са 80 наоружаних својих људи, које је искупио чим је добио Карађорђев позив за то,

' Јанићије Ђурић, Гласник ТУ, стр. 116 и 117.

: