Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 109

и Карађорђе је похитао да са својом и Ломином војском стигне у Сибницу пре Турака.

Дошавши у Сибницу, Карађорђе је разместио своје људе у селу по кућама, покрај којих су Турци морали проћи да у село уђу, а у самом хану, у који су Турци требали да се зауставе и из кога је пре тога био већ изагнао јаничарску посаду, а Арсенија Лому оставио је на путу, по коме ће Турци, долазећи из Београда, ући у село, и разместио је његове људе у заседе, препоручивши им да нипошто не дирају у Турке, док иду к селу, ну да и никога од њих не пропусте, кад се буду враћали из села.

И Турци су без икаквог сумњичења ушли у село Сибницу, али кад су дошли близу јаничарског хана, упрепастили су се, кад су видели и чули, да се из хана пуца на њих, а кад се одмах за тим почело да пуца на њих и из кућа са, страна и с леђа, они су окренули леђа и надали бежати к Београду; ну кад су при томе наишли на ватру из пушака Ломиних заседа, сјашили су с коња и пали живи Србима у руке.

Од целе чете Турака и јаничара, 16 њих са 2 сеиза пали су мртви, које у селу које на путу, а 17 њих ухватио је Ломо живе на путу, а више од тога није их ни било.!

Број устаника српских око Карађорђа растао је из дана у дан, али, после овога сукоба с Турцима у Сибници, било их је око њега на неколико хиљада људи.

Одмах после овога боја Карађорђе је писао иу ваљевски крај: Јакову Ненадовићу и кнезовима Николи Грбовићу и Кедићу,и у шабачки крај: Остоји Спужу и кнезу Илији Марковићу, да и они дижу народ својих крајева, и да бију и растерују Турке јаничаре.“

1" Јапићије Ђурић, Гласник ТУ, стр. 121. ""Иисви« стр. 122 и 423.