Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНК ЈИ

Убрзо било је око Карађорђа око 3000 Београчића и кад су се ови појавили једном на Врачару, испало је из Београда 6 марта: — 1804 — око 2000 Турака и напало је на њих. Бој је трајао пуна три сахата и свршио се поразом Турака, који су сузбијени натраг у Београд, изгубивши око 20 својих људи погинулих и међ њима старешину турског из Крагујевца, Хасан-агу, кога је убио Гаврило Ђурић из Тополе.

Узевши собом кнеза грочанског Вићентија и команданта смедеревског Ђушу, који је половину своје војске оставио да пази на Смедерево, а половину повео собом, Карађорђе се кренуо у Крагујевац.

Турци Крагујевчани — ерлије, спахије — и јаничари у Крагујевцу, знали су већ врло добро за Карађорђа, јер је код њих био у време убијања српских кнезова у затвору Младен Миловановић из Ботуња, чувен и уважен човек у своме крају, и они би и њега убили, да им Карађорђе, после погибије оних Турака у Сибници, није поручио да се не шале дирати га, већ да га пошљу њему, а оп ће им дати за њега 20 Турака, које има код себе у ропству, и Кара-Мустата, најстарији међ Турцима у Крагујевцу, ово је извршио, знајући, да ће Карађорђе извршити своју претњу: да ће опколити Крагујевац, спалити га и побити све што живо турско у Крагујевцу нађе, ако га не послуша.

Вероватно за то и Кучук-Алија није се дугоу Крагујевцу задржавао, јер је скоро по своме доласку узео све Турке Крагујевчане и отишао је с њима у Јагодину на састанак с Гушанац-Алијом.

д) Баточина. Кијево. Не нашавши никаквих Турака, у Крагујевцу, Карађорђе је узео: Милана Обреновића, Младена Миловановића, Вићентија и Ђушу са њиховим

1 Јавићије Ђурић, Гласник ГУ, стр. 143.

и аи

ћи аи атак