Годишњица Николе Чупића

118 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

Рудничанима, Крагујевчанима, Београчићима и Смедеревцима и пошао с њима право к Јагодини.

Негде пред Баточином Карађорђе је разабрао, да је Кучук-Алија оставио у Баточини око 250 Турака јаничара, који су се сместили у џамију и чували одатле пут Јагодина—Београд, по чему се могло мислити да Кучук-Алија намерава враћати се из Јагодине у Београд.

Карађорђе је оставио неки део своје војске код Баточине да држи Турке опкољече у њој и да им не да нигде из ње мрднути се, а он је продужио пут даље к Јагодини и стигао је 9 марта 1804 у Штипље.

Дотле се, по ранијој Карађорђевој заповести, био искупио и многи народ јагодинскога краја подаље око Јагодине, пазећи на Кучук-Алију и на Гушанца.

Карађорђе је одредио колико је требало војске и дао је Теодосију Маричевићу из Орашца, да на Липару чува јагодински пут и да не да да Турци Јагодинци иду у помоћ оним Турцима у Баточини.

Ну Теодосије, невешт ратничкој вештини, ставио се негде на страни Липара и пута, те је Тосун-ага с доста Турака прешао неопажен преко Липара и дошао у Баточину да ослободи Турке, који су ту. у

Карађорђе је за то оставио Штипље и пошао одмах на Баточину; разместио је по путу, којим ће се Турци враћати у Јагодину, јаке српске заседе, а он се са својом војском скрио са стране Баточине, хотећи да пропусти Турке, па да их нападне с леђа, кад наиђу на српске заседе. -

Ну Турци су опазили на томе путу трагове српске војске и за то су га оставили и скренули су страном на село Кијево.

Опазивши то, Карађорђе је похитао за њима и стигао их је у кијевском потоку, ту напао и побио до 400 Турака, већим делом коњаника, и уграбио Тосунова хата.