Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 1923

повода осталим кнезовима, који ће га дочекати у Ваљеву, да посумњају и да му умакну.

На даљем путу за у Ваљево сусрели су Фочића на, пољу Љубенину: кнез Алекса Ненадовић, кнез Илија Бирчанин и син кнеза Николе Грбовића Милован, који је дошао место свога оца, који је био болестан, и сви су га допратили до Ваљева. |

Са свога пута за у Ваљево, Фочић је вратио неколико својих сејмена и јаничара у Зеоке, у Боговађу и у Борак, с упутом да убију кнеза Станоја, архимандрита Руфима и кнеза Симу Марковића, а он сам, сместивши се у Ваљеву, оковао је кнезове Алексу и Илију и бацио их у тамницу.

Дошавши 15' јануара — 1804 — у Зеоке, у Станојеву кућу, један од тројице Фочићевих сејмена, док се Стапоје бринуо како ће да их нахрани и напоји, потегао је из пушке и убио Станоја на место, за што је и он одмах платио главом од руке Станојевог синовца Николе, момка од не пуних 20 година.

Кнеза Алексу Ненадовића кривио је Фочић због некаквог његовог писма, које је писао у Земун немачком официру потпуковнику Митегеру, тужећи се на дахијеи њихове зулуме и молећи га за џебану и за кога немачког официра, и Фочић га је за то 23 јануара -- 1804 — у суботу пред вече, извео у равнину крај Колубаре испод моста на тој реци, заједно с Илијом Бирчанином, и ту посекао најпре Илију, а за тим и њега — Алексу.

Други момци Фочићеви нису нашли код кућа ни архимандрита Руфима ни кнеза Симу.

' Јонићије Ђурић, Гласник ТУ, стр. 79, што се слаже и с оним «(а и тако је петак,» Мемоари, стр. 55, због чега ће бити погрешно оно Баталакино 14 јануара — Кнежевина Србија, стр. 70, јер је 14 јануар 1804 г. падао у четвртак,

Шива

Ани дио а

о пари ит а у - ~ —

пса

ЕТ

спрату

Зар тијелу