Годишњица Николе Чупића

124 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

Хаџи-Рутим је после убиства кнезова у Ваљеву отишао у Београд на аманет митрополиту своме Леонтију, да га прикрије и сачува од Турака и јаничара, али га је овај предао одмах дахијама београдским, и Аганлија га је 30% јануара — 1804 — после многога мучења посекао на градској Варош-Капији.:

Из Ваљева отишао је Фочић Мехмед-ага у Шабац, да и тамо посече и побије неке кнезове и виђеније Србе, али му то није допустио његов брат Мус-ага Фочић,, старешина јаничарски у Шапцу.

У то време стигао је у Шабац глас да се Шумадија побунила и Фочић је за то сео у лађу и спустио се брже боље Савом у Београд.

Народ ваљевскога краја узбунило је до највећег степена убиство онако одличних његових кнезова, и сваки је тада почео побојавати се и за своју главу, и, како се уз то било и тамо дочуло,“ а може бити да је дотле било стигло тамо и које Карађорђево писмо. које је овај послао у тај крај одмах после боја с Турцима на Сибници, да је он са Шумадијом устао на Турке, то се је и он латио оружја и почео бунити се против Турака.

4. Бојеви и сукоби с јаничарима и с Турцимау Колубари и у шабачком крају

а) Сукоби на Ваљеву и ослобођење Ваљева. Ваљевски Турци староседеоци и јаничари, који су били у Ваљеву, опазили су брзо, по одласку Фочића Мехмед-аге из Ваљева, колика им је зла учинио Фочић убиством српских кнезова, и за то су одмах по његовом одласку,

1 Прота Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 56, «то је било после на недељу дана кад су кнезови исечени у Ваљеву.»

2 Баталака, повесница, — још у рукопису.

3 Прота Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 58, Ш.