Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 1:25

преселили све Турке Убљане с Уба у Ваљево, па одатле сву своју децу и жене у Ужице и у Соко, а они сами остади у Ваљеву спремни да се бране од Срба, ако би им се ови хтели светити.

Међу тим на српској страни, прота Матија Ненадовић, син погинулог кнеза Алексе Ненадовића, још доста, млад и енергичан човек, споразумео се брзо са старим борцем Савом Савковићем, да се без крви, без боја и без борбе не може више да живи, и кад су ови позвали на оружје Милића Кедића из Суводања, буљубашу погинулога, кнеза Илије Бирчанина, кнеза Николу Грбовића. Арсенија Раонића из Лознице — ваљевске — и Живка Дабића из Јаутине, зета погинулога кнеза Алексе, искупило се 15' Фебруара — 1804 — год. много наоружанога, народа на бранковачком вису и Љубинићу, где су ови последњи почели одмах палити јаничарске ханове.

Кад је сва ова војска после неколико дана пришла, ближе к Ваљеву, прота Матија Ненадовић позвао је к себи Сали-агу спахију,и још петорицу Турака староседелаца. у Ваљеву, и затражио је од њих да отерају из своје средине Пореч-Алију, старешину јаничарскога у Ваљеву, и све његове јаничаре, додајући да остали Турци ерлије могу, после тога, да остану код својих кућа, па ће Срби њих све оставити на миру, оставивши му за то рок од 5 дана.

То је било на покладе“ 28 Фебруара 1804 године.

Ну, баш тога дана у неки час ноћи кнез Никола Грбовић, који је био са својом војском у Жуберу на страни Ваљева, запалио је турска сена и неке турске чардаке под Ваљевом, а Кедић, који је био са својом војском на другој страни Ваљева, помисливши да Грбовић

' Прота Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 60. У Исти. етро 122 |

а аиоњанииина

ови