Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА (5

/

/ | рађорђа глас да се Шумадија дигла против дахија, ја-

ничара и Турака њихових присталица, и позив да и они устају, почели су око !-марта — 1804 — искупљати народ свога краја и дизати га на Турке.

Кнез Момир из Лучице, дигао је Мораву и неки део Стига; Миленко Стојковић из Кличевца побунио је рамски, печки, речки, звишки и поречки крај, а Петар Тодоровић Добрњац, Пауљ из Мелнице и Илија Стошић из Жагубице Горњу Млаву и Хомоље.

Момирова војска искупљала се код Лучице, а Миленкова код Трњана на Могили. ;

Не чекајући на Добрњца, који је био далеко од Пожаревца, Момир и Миленко пошли су против Турака у Пожаревцу, како су искупили народа колико су мислили да им треба.

Идући Пожаревцу преко Ћириковца Миленко је наилазио на путу на нека омања одељења Турака, која су била пошла. против њега и сузбио их је сва к Пожаревцу.

Турцима Пожарезљанима, који су се, у то време, хранили храном коју су добивали из својих магацина, који су били у Костоцу на Дунаву, није било згодно ово заобилажење Миленково са стране Ћириковца, јер је пут за Костолац ишао из Пожаревца преко Ћириковца, и за то су, неколико дана после доласка Срба у то село, изашли из Пожаревца и напали на Србе у Ћириковцу и Срби су их сузбили к Пожаревцу, убивши им при томе Ибрахим-агу, брата Мула-Јусуфовог.

Дотле се и кнез Момир био приближио Пожаревцу, долазећи му са супротне стране и сузбијајући одељења Турака, која су му излазила на супрот да му не даду прићи Пожаревцу.

Неколико дана после тога дошли су и Миленко и Момир под сами Пожаревац и наместили се: Миленко у Брдњој Мали а Момир у Горњој Мали, где су сагра-