Годишњица Николе Чупића

р

136 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

дили по једно земљано утврђење и разместили у њих своје војнике.

Осетивши да имају посла са силом с којом се не могу мерити, и, пошто су изгубили свога старешину Кучук-Салију Арслановића, Турци су у време између 14 и 21 марта: почели преговарати с Миленком о неком измирењу и угодили су да обе стране остану мирне на својим местима, док не дође Карађорђе, коме лично хтели су Турци да се предаду.“

И Срби и Турци остали су после тога на миру дуго време.

Карађорђе је дошао на Пожаревац са својом војском тек око половине маја месеца — 1804 —. Он је прешао Мораву код Батовца и довукао је собом и онај топ, којим су Срби тукли шабачку тврђаву.

Уз Карађорђа били су тада ту: Јанко Катић, Јаков Ненадовић, Милан и Милош Обреновићи, Живко Дибић, кнез Сима Марковић, кнез Пеја, Станоје Главаш, ХајдукВељко, хајдук Стеван из Пр'ова, Милован из Плане, Милован Кушљак, Остоја Спуж и Ђорђе Ћурчија.

У то исто доба стигао је на Пожаревац и Петар Добрњац с Пауљем из Мелнице и Илијом Стошићем из жЖКагубице и војском из Горње Млаве и Хомоља.

Карађорђе се разместио са својом војском по. падинама Сопота над Пожаревцем и одмах по доласку у вече испалио је два топовска метка.

Сутра дан по овоме, кад је Карађорђе испалио још

четири топовска метка и кад су његови Шумадинци запалили неколико турских кућа с краја Пожаревца, МулаЈусуф, тада старешина турски и јаничарски у Пожаревцу, похитао је погађати се с Карађорђем о предаји.

' Др. А. Медовић, Гласник ТУ, стр. 205, адруге недеље великог поста.» 2 Прота Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 92.