Годишњица Николе Чупића

ПИ РК

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

149

као сведоци при утврђивању угодаба о предаји те тврђаве Србима.

Изгледало је као да је немачка држава још водила рачуна од услуга, које јој је Србија чинила за време кад је она 1788—1791 год. била последњи пут с њоме у рату и пролила за њу доста своје крви.

Немачка је могла чинити све ово и за то, што јој

је било у рачуну да нестане" јаничара на њеној граници, "јер су ови за време својих недела у Србији прелазили

често и на немачку страну и тамо убијали, крали, отимали и пленили.

Али све ово што је немачка царевина чинила, Србима није било доста, и они су често пребацивали немачким пограничним командантима, што их Немачка оставља самовољи Турака, кад овамо зна колика је преданост српског народа према немачкоме цару.

Кад је прота Матија Ненадовић, одмах по зачетку устанка у Колубари, прелазио на немачку страну, ради набаве барута, и писао митрополиту 'Стратимировићу и команданту града Петроварадина! и молио их да помогну Србији: барутом, оловом, којим топом, оФициром и војником, одговорили су му обојица: да између Турске и немачке царевине постоји мирно стање и да немачка влада за то не може дати Србији никакве помоћи, но

погранични командант позваће и Орбе и Турке к себи

заједно и потрудиће се да их измири, саветујући при томе Србе, да не забораве да су поданици султанови и да му за то остану верни, јер ће и после своје побуне остати под влашћу султана,> ма да су знали да јеим Карађорђе сам собом говорио, 1 априла — 1804 —, не-

' Прота Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 76 и 77.

= Прота Матија Ненадовић, стр. Мемоари, 286—287. КаПау, безсећфе дЧег Зегђеп, стр. 369.

ари ења

| Ц

ПРИ =

у ту