Годишњица Николе Чупића

150 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА |

мачком капетану Шајтинском: да је жеља српскога народа да и тада опет потпадне под високи немачки двор, само да се спасе ћудљиве и неправедне турске управе, и да су Срби готови да понуде Немачкој: Београд, Шабац и Смедерево и да умоле цара да им да једнога од својих принчева за управника Србије, додајући, да ће се Србија, ако Немачка — Аустрија —- не. пристане заузети Србију, обратити за то другој којој сили, само да се једном ослободи од робовања Турцима.

И према одговору, који је прота Матија Ненадовић добио од немачких власти, добио је и Карађорђе позив од земунскога генерала енеја, да му дође у Земун с неколико још српских вођа и старешина, где ће доћи и Турци из Београда и где ће се преговарати о измирењу.

Карађорђе је поводом овога позвао многе вође српске војске на Скупштину у Остружницу и 28 априла 10 маја — 1804 — прешли су с Карађорђем у Земун: Јанко Катић, Сима Марковић, Младен Миловановић, прота Матија Ненадовић, прота Алекса из Шопића, Павле Поповић из Вранића, Јуриша Михаиловић из Грабовца, Петар Ерић из Звечке, Ђорђе Миладиновић из Железника, Радоје Трнавац из Раниловића, Риста Радојичић из Блазнаве, Танасије Рајић из Страгара, Ранко Радић из Неменикућа, Рака Левајац, Пљакићз и т, д. и од турске стране: два мухазима: Сулејман-ага и Ибраим-бег, ђумругџија Ибраим-ага, Фочић-ефендија, Ибраим-ефендија, кадија београдски Рустем-ефендија, диван-ефендија Алајбег и Џебеца-баша с доста још других Турака ерлијаи турских старешина.

' Адон Ввег, даје омепјанзсће Ропик Оезгеггејсћа зењ 1774. Ргаст. КЕ. Решзку. Герд (О. Егеуга. 1883, стр. 184.

2 М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија. стр. 13.

8 Прота Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 85.