Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 165

погинуло три Србина и девет Турака,! те су се Турци за то били повукли у Карановац и ту затворили, прекинувши све везе са Србима око Карановца.

Карановац је био леп град с угледним кућама и красним и пространим градинама пуним воћа и мириснога, цвећа, а имао је на једној страни велико земљано утврђење, опточено широким и дубоким ровом, које је било тако тврдо урађено, да је могло да се противи сваком па и најачем нападу, само ако се брани упорно и као што треба.

Намисливши да пође против Карановца, Карађорђе је искупио повеђу српску војску на Јасеници, близу Тополе и у долини реке Груже, на путу из Тополе у Карановац. Тада су били ту уз Карађорђа од српских вођа: Јанко Катић, Сима Марковић, Васа Чарапић, Ђуша Вулићевић, капетан Радич Петровић, Младен Миловановић, прота Матија Ненадовић, Јован Курсула и Лазар Мутап "и уз њих још: прота крагујевачки, прота јагодински и прота драгачевски с много других свештеника и калуђера.

Сем ове војске, код Тополе и на Гружи, искупљала, се још и друга српска војска под Станојем Главашем, опет у долини реке Груже, код чесме Врбице, на путу, по коме ће она прва проћи кад пође на Карановац.

Још су имали под собом омање српске војске Милан Обреновић и Јаков Ненадовић, с којима су стајали на граници ужичког, ваљевског и рудничког краја и бранили да Турци Ужичани не могу да притеку Карановцу у помоћ.

Пошто су се све ове војске српске искупиле где је требало и како је ваљало, Карађорђе је дошао к оној

1 Милош Светић, Устанак Српски под Црвим Ђорђем. Нови Сад, 1862 год., стр. 42.