Годишњица Николе Чупића

166 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

својој војсци код Тополе на Јасеници 12 јуна — 1805 — и сутра дан пошао је с њоме ка Карановцу.

На путу је узео и ону војску под 'Станојем Главашем, па продужио пут уз Мораву док није 16 јуна 1805 — избио на један вис над Моравом према Карановцу.

Сутра дан је капетан Радич Петровић, прешао преко Мораве с претходницом српске војске и растерао турске. страже и Турке, који су били изашли из Карановца, при чему је Лазар Мутап убио једнога Турчина.

Наскоро за тим прешла је преко Мораве и сва остала српска војска и оптекла је Карановац са свих страна, а пред вече истога дана дошао је к њој и Карађорђе са својим штабом.

Пред ову српску војску, још док је она прилазила Карановцу, изашао је карановачки делија Згуро Мехмедага с доста својих Турака да помете Србе, али је ускоро тај свој покушај платио главом, која му је одсечена па везана о врат његове краве, послата Турцима у Карановац.

Сазнавши за Турке Новопазарце да су у Карановцу и да ће и они да се бију са Србима, Карађорђе је поручио валији новопазарском', да не ради мудро што се меша у Турке другога пашалука, кад се и он до сада није дотакао његове области.

Дотле су Турци Карановчани напустили своје куће, свој град и сав свој иметак у граду, па су се повукли у земљано утврђење и спремили се да се из њега одсудно бране.

Српска војска око Карановца бројила је до на 6000 људи, међ' којима је било 1000 коњаника.

И сви ови отпочели су, по распореду капетана Радича Петровића, нападати на Карановац и на оно утврђење 18 јуна — 1805.

! Теороја уоп ВапкКе, стр, 89.

„РУДЕ