Годишњица Николе Чупића

176 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

Султан Селим имао је у то време пуно тешких неприлика у својој царевини: и јаничари у Цариграду и по другим већим градовима царевине почели су били у велико да показују знаке свога незадовољства, што султан ради на томе да установу јаничара са свим укине и на место ње да заведе регуларну турску војску; Али-паша јањински устао је у то време противу султана; Египат је такође почео-да тежи за својом самосталношћу, док су и Вагабите у Азији били устали против султана и заузели сва турска света места.

Све ово ишло је у корист српских захтева и давало повода веровању да ће султан испунити жеље Срба, те да царевина бар са стране Србије буде на миру.

Али ни султан ни порта то нису хтели.

Порти и султану истина тада су дошаптавали Французи, да Аустрија радо гледа заплете Срба и јаничара на својој граници и да је за то удвојила своје гарнизоне у Земуну, и да се и Руси уплећу у ствар да би успоставили у Србији своју протекцију, и могла је, које због тога, а које и за то, што су Срби у својим преговарањима с Турцима о измирењу тражили јемство цара аустријског, да ће се оно што се уговори одиста и вршити и да он казни оне који буду грешили против тога, бити

у сумњи о целој ствари, али су Срби знали извесно да све то не стоји.

И кад су уз то још чули да султан не само да одбија њихову молбу, негом да је наредио нишкоме везиру Хафис-паши, да искупи велику турску војску и да пође с њоме против Србије и покори је; и да је и српске изасланике у Цариграду ставио под надзор, Срби су се убрзо решили да и тој султановој сили стану на супрот с оружјем у руци.

' Споменик П, стр. 5, Рапорт Францускога посланика у Цариграду, генерала Вгипе-а, Француском војном министру.