Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 187

Ну и ту се није задржао дуго, и кад су Турци доспели до Клења, он је отишао у Белотић, па је одатле, газећи по ритовима и дубоким барама, изведен Милованом Грбовићем у Метковић, одакле је Карађорђе отишао још даље у Јеленчу.

Док је српска војска доспела овако до Метковића и до Јеленче, и Турци, који су грабили свом снагом да се докопају Шапца, приспели су 30 јануара — 1806 под командом Асан-паше: у Шабац и не одзирући се при томе на Србе.

Прибравши се у Шапцу колико толико, Турци су одмах сутра дан 31 јануара — 1806 — изашли из Шапца и напали на Србе у Јеленчи, где је Карађорђе био повукао и сву ону српску војску, која је дотле била на думачи и на Добрави и мотрила на Турке у Шапцу.

Турака Бошњака било је ту тада у много већем броју него Срба, а и одморнији су били него Срби, јер нису газили преко дубоких бара и глибова, и што је још више значило, имали су више уздања у себе саме, јер су већ били у надмоћију над Србима, кад су их могли потиснути с Љешнице и с Новога Села, а за тимис

_ Дубља, и за то им је напад на Србе у Јеленчи био и смео и дрзак.

Срби су се истина и ту доста добро држали и брапили упорно, али су на послетку почели малаксавати, и Бог зна како би прошли, да баш у то време нису искрсли Турцима с леђа: Петар Молер с калуђером Партенијем,> с Јованом Беловом и још нешто српске војскем напали их с бокова и с леђа, те које тим које виком и лармом преплашили Турке тако, да су се ови оканили

' Прота Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 151.

2 Тако Светић у Устанку Српском, стр. 6%; прота Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 143, каже Макарије, калуђер каонског манастира.